STARI SUĆURAČKI OBIČAJI

Za sućurački župni list Naša riječ od 1976. do 1978. godine, o starim sućuračkim običajima u razdoblju između dva svjetska rata pisao je Anton Delić (1921. – 2017.). Tekstove je svojedobno prenio mjesečnik Sućurački muzealac.
U Kaštelima za Božić dvadesetih i tridesetih godina 20. st. polnoćki nije bilo jer su se slavile mise koje su počinjale u 3 sata ujutro. Točno dva tjedna prije Božića u Kaštel Sućurcu organiziralo se Proslavljenje, slavljenje i pjevanje božićnih pjesama u 3 ujutro. Proslavljenju su se posebno radovala djeca jer se u selu pucalo iz maškula. U kućama bi se pjevalo uz bićerin i suhe smokve dok bi vani pucanje paralo noć. Pjevati se nastavljalo dugo poslije slavljenja.

PROSLAVLJENJE BOŽIĆA

Jedanaestoga prosinca, ka i obično svakoga dana, "Zdrava Marija" zvoni u 5 i po ujutro, osin ča sadašnji elektro-cinpiroti još malo više zadrndaju. Ništa naročito ne opazidu njanci radnici koji taman izazidu iz kuć na posal, a kamo li dičica-đaci kojima je osiguran tiji mirni san sve do skule.

U ono naše vrime, ti je dan bija veliki događaj za nas tadašnju dičicu. Već dan pri bimo se dogovarali po kućan ako koga ne probudi žvelerin, neka ga budidu oni koji su već na nogan. Proslavljenje Božića bi se jemalo počet slavit jušto u 3 ure (ujutro, naravski), a u tri manje kvarat čuli bidu se žvelirini iz svake kući ča bidu nan ji matere uvečer navile. U koga ne bi gorilo svitlo, znamo da su ospali, a i ča je onda bila naša dužnost: ...Franeeeee…, Lukaaaaa…, Pereeeee…, sad će! …Bruuummm….opalila bi kroz noć prva maškula i parala noćni mir, a u isti maj bi počelo: din, din, dan, dan, dan, bam, bam, bam…..najpri mali, pa sridnji, pa veli zvon slavit, a mi bi po načinu slavjenja pogađali:…Jajac…, Daga…, e sad je Ćirilo, itd. U isto vrime iz svake kuće bi se čulo pivanje: U se vrime godišća…, Radujte se narodi…, Veseli se Majko Božja… Slavjenje, pivanje i pucanje maškul bi i najgluvjega razbudilo i po selu bi se osićalo ka u podne, a ne u gluvoj noći. Maškule bi svaku minutu parale prosinačku noć, ka ča i sada činidu alkari i to po danu kad pogodidu u sridu. Poslin slavjenja i pucanja bi još dugo po kućan i ulican pivali, a onda bi se okripili suvin smokvan i bićerinon, pa bi zatin išli jopet malo ospavat do skule.

Stari

Kolendranje ili koledanje je ophod specifičan za božićne i novogodišnje blagdane uz pjesmu grupe odraslih starijih ili mlađih osoba. U svakome kaštelanskom mjestu kolendralo se na drugačiji način s drugačijim pjesmama. Jedan se dio kolende pjevalo pred kućom, a drugi u kući domaćina, odnosno, prije i poslije čašćenja pjevača. U Kaštel Sućurcu bi ih se častilo suhim smokvama, bajamama, jabukama i baškotinima, a kad bi ih domaćini primili u kuću, častili bi ih bićerinom s kolačima, ribom, vinom i kvalitetnim prošekom. Stariji kolendraši birali bi malo imućnije kuće.

KOLENDRANJE

Od Božića do Tri Kralja bija je stađun kolendravanja. Grupice od pešest mulaca, a i grupe zrili judi bidu svaku večer odale od kuće do kuće s poznatin pivačkin nabrajanjen. Prid ulazon bimo počeli: „Sve je tijo kano mliko / oj, Ivane, naša diko / pozdravjamo tebe lipo…" Onda bidu prišli na drugega člana obiteji po starišinstvu pa sve do najmlajega diteta: "…Sad Ivana ostavimo / a Mande se privatimo / sve je tijo kano mliko / oj ti, Mande, naša diko..."Kad bimo svršili, malo bi počekali oćedu li nan otvorit i nagradit naš trud suvin smokvan, omendulan, kojin orijen oli jabukom, a bilo bi koji put i baškotini. To bi nan istresli prid nos, a mi bi vatali pri neg bi palo po tleju. Ne bimo se sitili niti zafalit, nego bimo se odma dogovarali di ćemo sad. Nike kuće ne bidu nan tile otvorit, a bilo je i oni koji bi nas prolili kajinon vode. Otakvima bimo se odma revanširali pivanjem, npr.: "U kući van pukla greda / pribila van svima rebra / na kući van pukla kupa / ubila vas sviju skupa…."Starije grupe birale bidu ništo imućnije kuće i nji bi častili unutra za stolon sa tavajon. Bilo bi tot kolači s bićerinon, ribon i vinon, ali svakako ne bi izostalo "supanje". To van je prošek, ali pravi, a ne ka danas s cukron. Grožje (izabrano) bi se sušilo na špagu pod krovon do Božića, a onda bi se uzrnalo tako da ne bi ostala ni trunka čežalja od grozda. Takvi bi prošek odleža nikoliko godin, dok ne bi dobija zlatno-žutu boju i tek onda bi se posluživa. Usput da se sitimo još jednega dila nabrajanja: „Gusta grana od orija / faljen Isus i Marija / došli smo van kolendrati / da nan date marendati / oli tuku oli grozdić / na dobro van doša Božić / po Božiću sveti Stipan / po Stipanu sveti Ivan / po Ivanu Mlado lito / rodilo van vino, žito / Sve je tijo kano mliko / oj, Marine naša diko / pozdravljamo tebe lipo / da ti jesi čovik pravi / među svima odabrani / kad govori svaku zbori / u ruci ti alat gori (uz ime minja se i predmet ovisno čime se dotišni bavija) / Sad Marina ostavimo / a Ivke se privatimo…" (nastavjadu se nabrajat njezine vrline pa tako svi redon u obitelji). Na zadnju bi bilo: „Sad recimo jedan znamen / po sve vike vikov. Amen."

Stari